Утешение

Автор: Елизавета Кульман (Elisabeth Kulmann)

Перевод: Валикова С.И.

Утешение

Смешны тебе моих струн звуки,

Стыдясь, взираешь на меня?

В мой мир попасть твои потуги

Бессильны, сколь ни догоняй!

Умрёшь, не вечна ты, гордыня,

Не вспомнит о тебе Никто.

А мне от смерти благостыня —

Вкруг головы венец святой.

Страдальцем песнь моя поётся,

В ней утешенье для певца,

А на пиру она взовьётся,

Блаженством озарит сердца!

 

Trost

Du lachst des Klanges meiner Saiten,

Und siehst herab auf mich mit Schmach?

Wo ich hingeh´, wirst du nicht schreiten,

Weit hinter mir laß´ ich dich nach!

Nicht immer, Stolze, wirst du leben,

Und todt, denkt Niemand mehr an dich;

Mich aber wird der Tod erheben,

Zieht einen Strahlenkreis um mich!

Der Leidende singt meine Lieder,

Und findet Trost für seinen Schmerz;

Und hallen sie beim Festmahl wieder,

Mit Wonne füllen sie das Herz!

Оставить комментарий